Job 11

1A Sofar Namaćanin odgovori i reče: 2Zar na mnoge riječi nema odgovora? ili će čovjek govorljiv ostati prav? 3Hoće li tvoje laži umučkati ljude? i kad se ti rugaš, zar te neće niko posramiti?

4Jer si rekao: čista je nauka moja, i čist sam pred očima tvojim. 5Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te, 6I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje.

7Možeš li ti tajne Božije dokučiti, ili dokučiti savršenstvo svemogućega? 8To su visine nebeske, šta ćeš učiniti? dublje je od pakla, kako ćeš poznati? 9Duže od zemlje, šire od mora.

10Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko će mu braniti? 11Jer zna ništavilo ljudsko, i videći nevaljalstvo zar neće paziti? 12Čovjek bezuman postaje razuman, premda se čovjek rađa kao divlje magare.

13Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k njemu, 14Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,

15Tada ćeš podignuti lice svoje bez mane i stajaćeš tvrdo i nećeš se bojati; 16Zaboravićeš muku, kao vode koja proteče opominjaćeš je se; 17Nastaće ti vrijeme vedrije nego podne, sinućeš, bićeš kao jutro;

18Uzdaćeš se imajući nadanje, zakopaćeš se, i mirno ćeš spavati. 19Ležaćeš, i niko te neće plašiti, i mnogi će ti se moliti.

Ali oči će bezbožnicima iščiljeti, i utočišta im neće biti, i nadanje će im biti izdisanje.

20